Na prelasku u dvadeseti vek, Smirna, lučki grad na Egejskom moru, bio je značajna oaza privrednog i kulturnog razvoja u propadajućem Osmanskom carstvu, a posebni šarm mu je davala kosmopolitska etnička mešavina stanovništva.
Sredinom 1930-ih, suočena sa jačanjem totalitarnih režima na starom kontinentu, čitava plejada vrhunskih evropskih intelektualaca preselila se u Ameriku i potražila posao na tamošnjim univerzitetima. Među njima posebno veliko interesovanje izazvala je jedna grupa međusobno bliskih matematičara i fizičara krajnje neobičnih intelektualnih sposobnosti.
Italija je bila veoma uzbudljivo mesto za život u šesnaestom veku. Renesansa je oslobodila sav raskošni ljudski intelektualni potencijal i formiran je ideal renesansnog čoveka za koga ne postoje intelektualna ograničenja.
Naravno da su današnji posetioci Dubaija prvenstveno zadivljeni pre svega glamuroznim luksuzom koji taj grad pruža. Nema ništa loše u tome. U takvim okolnostima lako je zaboraviti da je još do pre par decenija to bio grad skromnih ribara i ronilaca za biserima sa dna Persijskog zaliva.
Kao i u nekim drugim oblastima stvaralaštva, tako i u arhitekturi, osim izbora za one najuspešnije i najlepše zgrade postoje i izbori zgrada koje su najneskladnije, najružnije i važe za najveće stručne promašaje.
Doline reka Rajne i Mozela imaju posebno mesto u opsesiji srednjovekovnim zamkovima. Interesantno je da je taj „rajnski romantizam“, zadivljenost šarmom ruiniranih zamkova tog područja prvo zahvatio visoke društvene slojeve u Engleskoj, a tek nešto kasnije ta se opsesija proširila među običan narod u Nemačkoj, gde je postala preteča zlosrećnog nemačkog nacionalnog romantizma.
U januaru 1945. kada je skori kraj rata bio očigledan, kalifornijski časopis Art & Architecture, posvećen modernoj umetnosti, dizajnu i arhitekturi, pokreće svoj najambiciozniji projekat, nazvan Case Study House Program.
Na jednoj od najzanimljivijih lokacija na svetu, u starom gradskom jezgru Istanbula, na obali Zlatnog roga, nalazi se gradska četvrt koja se na grčkom zove Fanar, a koju Turci zovu Fener.
Mnoge arhitekte misle da znaju da isprojektuju futurističku kuću, kuću kosmičkog doba, rezidenciju za kosmonaute, high tech bogataše ili Džemsa Bonda. Po široko raširenom shvatanju, takva kuća treba, u bar jednom delu, da ima kružnu ili ovalnu osnovu, staklene zidove, velike unutrašnje prostore, vrlo malo nameštaja, a u njoj treba da dominiraju konstruktivni elementi neobičnih krivih linija.
Do sredine šesnaestog veka Madrid je bio dosadni, provincijski kastiljanski gradić, sa jedva dvadesetak hiljada stanovnika, kojima je glavni problem bio kako da ubiju vreme. Jedina politička aktivnost u gradu su bila povremena zasedanja Cortesa, putujućeg kraljevskog suda i parlamenta, koji bi ponekad tu gostovao, ali čije odluke i pompezni proglasi ionako nisu imali nikakvog realnog uticaja na kraljevsku politiku.
U jednom od najotmenijih kvartova Pariza, u 16. arondismanu, nedaleko od živopisne Avenije Mocart, nalazi se jedna mala, slepa ulica koja odiše atmosferom prefinjenog šarma međuratne pariske umetničke elite.
Posle ponižavajućeg poraza u Opijumskom ratu, Kinesko carstvo, dotad zamrznuto u prošlosti, dobilo je novu šansu. Kineske luke su otvorene za trgovinu sa svetom, a na strateškim mestima određene su lokacije za naseljavanje stranih preduzimača, takozvane“ koncesije“, za koje će važiti posebni pravni sistem.
