1. Dan –
Let iz Niša je u 6:50.
Od aerodroma Fiumicino (Leonardo da Vinci) idemo vozom Leonardo express do železničke stanice Termini (koja je ujedno i čvorište metro linija). Odatle do hotela Athena je oko 30 min pešice.
Posle smeštaja idemo u centar grada. Najbliža metro stanica hotelu je Policlinico (linija B) udaljena 10-15 min hoda. Presedamo na stanici Termini i idemo do stanice Spagna (linija A).
Predviđena je manje-više slobodna šetnja centralnim gradskim zonama koje su zanimljive turistima i važe za mesta za zabavu i šoping. Usput ne smemo promašiti neke antičke i barokne spomenike za koje nećemo imati vremena kasnije. Antika, renesansa i barok bili su zlatno vreme za Rim i rimsku umetnost. Ovo je u planu:
- Piazza di Spagna – sa španskim stepenicama, omiljeno sastajalište.
- Avgustov mauzolej (u rekonstruciji) – Oktavijan Avgust je prvi rimski car posle propasti Republike, njegova vladavina je bila najduža, a verovatno i najuspešnija. Tu su sahranjeni i ostali carevi njegove dinastije: Tiberije, Neron, Kaligula, Klaudije i drugi bliski rođaci.
- Via del Corso – Glavna ulica u istorijskom gradskom jezgru koja povezuje mnoge zanimljivosti. Glavno večernje šetalište.
- Fontana di Trevi –Omiljena barokna fontana u blizini Via del Corso,
- Piazza Colonna sa stubom cara Marka Aurelija (Marcus Aurelius), jednog od najboljih careva koji je ujedno bio i jedan od najpoznatijih stoičkih filozofa. Odmah preko puta je atraktivna Gallerija Sordi (tržni centar u elegantnom starinskom stilu)
Posle toga napuštamo Via del Corso da bismo videli još neke trgove.
Trg Piazza di Sant’Ignazio. Na njemu se nalazi centralna svetska crkva jezuitskog reda Chiesa di Sant’ Ignacio di Loyola, nazvana po osnivaču tog reda. To je barokna (zapravo rokoko) crkva poznata po unutrašnjem oslikavanju svoda koje koristi perspektivu i optičke varke. Slikar je Andrea Pozzo.
Odmah iza, sa druge strane trga, su ostaci Hadrijanovog hrama iskorišćeni kao zid za jednu papsku palatu.
Piazza Navona. U antičko vreme tu je bio atletski stadion, zbog čega trg i danas ima elipsasti oblik karakterističan za grčko-rimske atletske stadione. Danas je to barokni trg u kome dominiraju dela skulptora Berninija i arhitekte Borominija.
Campo de Fiori – dakle „cvetno polje“, ali, zapravo to je bilo mesto gde su izvršavane smrtne kazne. Između ostalog, tu je 1600. spaljen Giordano Bruno, kao rana žrtva naučne revolucije. Njegov spomenik je u centru trga. Prepodne to je pijaca.
Prelazimo reku Tibar (Tevere na italijanskom) i idemo u Trastevere (bukvalno „sa druge strane Tibra“), slikoviti deo grada sa uskim kaldrmisanim ulicama sa restoranima i barovima, koji je danas omiljeno mesto za večernji provod. Slobodno vreme – uživajte u provodu.
2. Dan –
Posle doručka idemo metroom do Vatikana. Idemo od naše stanice Policlinico, presedamo na stanici Termini i idemo linijom A do stanice Ottaviano, koja je već sa druge strane Tibra, pa idemo pešice do ulaza u Vatikanski muzej. Tamo treba da smo najkasnije u 10:40. Naš termin za ulazak je 11:00. Tu su dela iz svih epoha i uzelo bi previše vremena da se svemu posveti pažnja, ali ne treba propustiti najvažnije:
- od antičkih umetnina najcenjenija je skulptura Laokoon i njegovi sinovi (I vek p.n.e., zajednički rad trojice skulptora sa Rodosa) koju je još tada Plinije stariji slavio kao vrhunac umetnosti. Otkrivena je 1506. na vrhuncu Renesanse u čemu je i Michelangelo imao učešća, tačno u vreme kada je mladi Michelangelo već pravio skulpture sličnog umetničkog nivoa. Trebalo je da prođe više od 1500 godina da umetnici moderne civilizacije (prvo Michelangelo, a uskoro i Bernini) nadmaše antičke skulptore.
- Od renesansnih dela ne smemo propustiti dela Michelangela (Sistinska kapela) i Raphaela (Stanze di Raphaelo)
Cela tura muzeja traje oko tri sata, posle čega se ide u baziliku Sv. Petra – centralnu rimokatoličku crkvu. Iz Vatikana se izlazi pored Hadrijanovog mauzoleja, koji se danas zove Castel Sant ’Angelo. Hadrijan i njegov prethodnik Trajan vladali su kad je carstvo bilo na vrhuncu. Hadrijan je bio promoter grčke kulture i jedan od najuspešnijih rimskih careva (II v.n.e.).
U daljem toku dana videćemo sledeće:
- Pantheon – hram svih bogova iz vremena Hadrijana. Kupola je izgrađena od rimskog betona, bez armature i do danas je najveća nearmirana betonska kupola na svetu, a na vrhu je zbunjujući svetlarnik.
- Largo di Torre Argentina sa ostacima nekoliko hramova iz doba Republike i Pompejevog pozorišta. Na tom su mestu atentatori koje je predvodio Marcus Junius Brutus izvršili atentat na Cezara pokušavajući da spasu Republiku. To je, međutim, pokrenulo niz događaja koji su na kraju ipak doveli do kraha Republike i formiranja Carstva.
Idemo do Trga Venezia, gde je, sa balkona, Mussolini držao vatrene govore. Tu se nalaze Trajanov stub – sećanje na cara Trajana koji je Carstvo doveo do njegovog vrhunca (početak 2. veka n.e.) i impozantni spomenik Monumente a Vittorio Emanuele II (19. vek) prvom novovekovnom kralju ujedinjene Italije.
Iza tog spomenika se nalazi centralna zona antičkog Rima sa svih „sedam brda“. Prolazimo pored Rimskog foruma (Foro Romano), stadiona za gladijatorske predstave Colloseum, ostataka javnih kupatila iz vremena careva Titusa i Trajana (Titove i Trajanove terme), kao i drugih ostataka.
Slobodno vreme.
3. Dan –
Idemo pešice do Trga Republike i ostataka Dioklecijanovih termi u blizini železničke stanice Termini. Dioklecijan je veoma značajan car, poreklom iz okoline Splita, koji je reformisao carstvo i zaustavio njegovo propadanje u trećem veku. Poznat je i po progonu hrišćana.
Nastavljamo do Basilica di Santa Maria Maggiore. To je jedna od četiri najvažnije katoličke crkve na svetu (sve četiri su u Rimu). U te četiri spada i bazilika Sv. Petra u Vatikanu, a u preostale dve nećemo ići, bar ne organizovano. Crkva je eksteritorijalno vlasništvo Vatikana i čuva je vatikanska garda. Unutrašnja dekoracija je čudna mešavina antičke, vizantijske, srednjovekovne, renesansne i barokne umetnosti. Tu se nalazi Berninijeva grobnica.
Sve ostalo vreme je slobodno.
4. Dan –
Poslednji dan ćemo da vidimo moderniji Rim. Posle doručka idemo metroom od stanice Policlinico linijom B do stanice EUR Palasport, u deo grada EUR koji jeMussolini zamislio kao izlog uspeha fašističke Italije. Osim originalnih zgrada iz doba fašizma, tu se nalaze i posleratne zgrade i moderni poslovni neboderi.
Palazzo delo Sport – sportska dvorana koja se danas, iz komercijalnih razloga, zove PalaLottomatica. Projektanti su: kao arhitekta Marcello Piacentini, glavni arhitekta EUR-a iz Mussolinijevog doba, a kao statičar Pier Luigi Nervi, koji je i kao statičar i kao arhitekta bio vodeći projektant posleratne Italije, ujedno i jedan od najboljih na svetu. Isticao se elegantnim objektima sa jasnim konstrukcijama koje je naglašavao rebrima u pravcu glavnih tokova sila.
Idemo pešice kroz Via Cristiforo Colombo i Viale della Civilta del Lavoro kroz centralnu zonu originalnog klasicističkog EUR-a do Palazzo dell Civilta Italiana (Palata italijanske civilizacije) na kojoj se ogleda ponos Mussolinijeve fašističke Italije.
U povratku prema metro stanici EUR Palasport, tamo gde su moderne poslovne zgrade, valjda ćemo naći neki kafić (mislim da Starbucks nije dobio odobrenje za rad), pa da se umešamo među italijanske biznismene nove generacije.
Let za Niš je u 21:00