Predistorija neo-mudehar stila

Komplikovana španska istorija ostavila je neke veoma neobične tragove na arhitekturi te zemlje, a odnos između hrišćana i muslimana pritom je imao odlučujuću ulogu. Arapi su u osmom veku osvojili skoro celu današnju Španiju. U onim delovima u kojima su uspevali da obezbede stabilnost razvila se specifična visoka kultura, superiorna u odnosu na Evropu, koja je tada prolazila kroz najmračniju fazu svoje istorije. Zlatno doba te arapske Španije, Al Andaluza, bio je deseti vek, naročito u Kordobi, u kojoj je cvetala umetnost i filozofija, a posebno su bila cenjena klasična dela grčke, rimske i hebrejske kulture. S obzirom na uzorni stepen verske tolerancije, bila je to prilika i za zlatno doba evropskih Jevreja.
Ipak, malo pomalo, hrišćanska kraljevstva sa severa, osvajala su delove Al Andaluza u procesu koji je potrajao sve do kraja petnaestog veka. Iako je u novoosvojenim zemljama odnos hrišćanskih vlasti prema muslimanima bio izrazito grub, bar u početku je njihov ostanak bio tolerisan, čak i ako ne pređu u hrišćanstvo. Za one muslimane koji su pristali da ostanu u delovima Španije pod hrišćanskom vlašću skovan je uvredljiv termin – mudehar (mudejar), koji, veruje se, znači – pripitomljen.
Na kraju Rekonkviste su ipak, u poznatom činu verskog primitivizma, svi jevreji i muslimani proterani iz Španije.
Graditeljstvo u novoosvojenim hrišćanskim zemljama u Španiji uveliko se oslanjalo na zatečene islamske uzore, naročito za značajnije državne zgrade, iako su radove izvodili hrišćanski radnici i zanatlije za hrišćanske kraljeve. Još dugo su se u značajnim objektima u Španiji mogli zapažati mavarski lukovi, dekorativne arabeske u malteru, glazirane pločice na fasadi, ukrašeni drveni krovovi i karakteristični zidarski elementi. U španskoj istoriji umetnosti to se naziva mudehar stil i potrajao je do šesnaestog ili sedamnaestog veka, a najviše uspeha imao je u Aragonu.
Posle toga su u španskoj arhitekturi nadvladali evropski uticaji, a sve što je arapsko ili islamsko smatralo se za zastarelo, pa su karakteristike islamske arhitekture su iščezle i mislilo se da se u Španiju nikad više neće vratiti. Možda bi tako i bilo da u devetnaestom veku, u intelektualnim krugovima u Evropi nije zavladala nova moda – Orijentalizam, odnosno romantičarsko i pomalo paternalističko interesovanje za Istok. Publika nije mogla da se zasiti slika buljubaša sa isukanim sabljama i golišavih lepotica u haremima, a širom Evrope nicale su nove sinagoge u pseudo-mavarskom stilu.

Pa jeste, tako je, srednji vek je bio grozan, ali u današnjem gradu Bale nema ničeg od toga što ga je činilo takvim. Ulice su besprekorno čiste, kanalizacija je nova i savršeno funkcioniše, ljudi su pristojni, kulturni i nasmejani. To je srednji vek u svom najboljem izdanju, kakav verovatno nikad i nigde nije postojao.

Neo-mudehar u Španiji

Tako su se, pred kraj devetnaestog veka, orijentalni uticaji su se vratili i u Španiju i tu će doživeti novu mladost.

Antoni Gaudi, glavna zvezda španske arhitekture, već u svom prvom značajnom projektu, Casa Vicens, u Barseloni, demonstrira svoj talenat i to sopstvenom reinterpretacijom mavarskih motiva. On će kasnije otići nekim drugim putem, ali druge njegove kolege će nastaviti da koriste neo-mudehar stil za neke druge zanimljive projekte. Jedna od manifestacija toga  je vodotoranj u Madridu, izgrađen u periodu 1907-1911. On  više nije u osnovnoj funkciji, nego se tu danas nalazi umetnička galerija vodovodskog preduzeća Canal de Isabela II.

Madrid 2016, Vodotoranj Canal de Isabel II, 1907-1911

Šarmantne elemente tog stila u Madridu je moguće zapaziti i na običnim stambenim zgradama, ali i na objektima od javnog značaja, kao što je, na primer, Patronato de Enfermos, iz 1921-24. godine.

Madrid 2016., Patronato de Enfermos 1921-24

Arene za borbu sa bikovima

Vodotornjevi, stambene zgrade, socijale ustanove, sve je to lepo i krasno, ali kada to projektuje, arhitekta ima pred sobom širok izbor raznih mogućnosti. Ali, kada biste dobili zadatak da projektujete Arenu za borbu sa bikovima, tu izbora nema, ona jednostavno mora biti u neomudehar stilu. Nikada se nije desilo da se neka vrsta građevinskog objekta tako savršeno uklopi sa nekim arhitektonskom stilom kao što je to u ovom slučaju.  Nije lako objasniti zašto je to tako. Borbe sa bikovima svakako ne spadaju u arapsko nasleđe. Naprotiv, Arapi su ih zabranjivali, a njihovo tajno održavanje je bilo izraz španskog, hrišćanskog nacionalizma. Povremeno su i kasnije pojedine pape i kraljevi pokušavali da zabrane borbu sa bikovima, ali dugoročno su morali da odustanu. Borbe sa bikovima, odnosno cela ta kultura,  od specijalnih odgajivačnica bikova, do onih neobično ukrašenih odela za toreadore, je tipično španska i duboko upletena u španski nacionalizam. Izgleda da su borbe sa bikovima vrhunac svoje popularnosti doživele u vreme Frankove vladavine.

Barselona 2023., Plaza de Toros Monumental de Barcelona, detalj

Možda se i neo-mudehar arhitektonski stil sa svim svojim komplikovanim istorijskim poreklom oseća kao tipično španski, jer nijedan drugi narod nema tako komplikovanu istoriju koja se kondenzovala u jedan specifični arhitektonski stil. Negde u podsvesti te dve stvari su se spojile i posetilac koji ide na borbu sa bikovima očekuje da to bude u objektu u neomudehar stilu, inače utisak nije potpun.

Najveća španska arena za borbu sa bikovima je Plaza de Toros  Las Ventas u Madridu iz 1929, koja je ujedno i najtipičniji neomudehar objekat.

U okviru približavanja evropskim vrednostima i otporu protiv španskog nacionalizma u Kataloniji su borbe sa bikovima zabranjene, ali i tu su nekad bile veoma popularne, pa su u Barseloni  postojale dve velike arene. Jedna od njih, Arenas de Barcelona, iz 1900., danas je preuređena u veliki tržni centar. Komplikovana rekonstrukcija, po projektu Richarda Rogersa potrajala je 6-7 godina, a cela spoljna neomudehar fasada morala je ostati očuvana.

Druga velika arena u Barseloni, Plaza de Toros Monumental, kao da je ostala zamrznuta u momentu kada su je napustili gledaoci sa poslednje  predstave 2011. Za kartu od šest evra možete ući unutra, videti kako su izgledale štale, službene prostorije, odela, fotografije, plakati koji reklamiraju čuvene toreadore i bikove, a možete izaći i na pesak u centru arene, gde su nekad, uz zvuke pasodobla, izlazili heroji običnih, malih ljudi da rizikujući život, pokažu svoje veštine.

Darko Veselinović, novembar  2023.