Slično prošlogodišnjem planu za obilazak Pariza, ovo je moj predlog za boravak u Istanbulu. 

1. dan –

Sa aerodroma Ataturk  u centar se ide metro linijom M1a do stanice Aksaray.  Odatle do hotela ima nešto više od pola sata peške kroz glavnu ulicu vizantijskog Konstantinopolja, koja se tada zvala Mese (sredina) a sada se zove Ordu (Vojnička) caddesi (čita se: džadesi – dakle džada, velika ulica), pa nešto dalje Yeniceriler caddesi (Janičarska ulica), i još dalje Divan yolu.  Treba očekivati veliku gužvu. Pritom se prolazi pored sledećih značajnih objekata:

• Aksaray Valide Sultan džamija (valide sultan: sultanova majka) (19. vek – turski rokoko)
• Laleli džamija (18. vek – barok)
• Luksuzni Wyndham Istanbul Old City hotel
• Teodosijev forum (4. vek – antika)
• Džamija sultana Bajazita II (16.vek)
• Kapali carsi (Kapali čarši: pokrivena pijaca) – 15. vek

Hotel je blizu Kapali čaršije. Posle smeštaja u hotel, slobodno vreme.  Kapali čaršija se zatvara u 19:00. Džamija Mehmed paše Sokolovića (na turskom: Sokollu Mehmet pasa) je vrlo blizu hotela, ako neko hoće da vidi, ali predlažem nastavak šetnje ulicom Yeniceriler caddesi ,  do zone Aja Sofije i sultan Ahmetove („Plave”) džamije. Uveče je, čini mi se, zanimljiva zona jugoistočno od Plave džamije. 

2. dan –

Dan posvećen u potpunosti starom gradskom jezgru, oblasti koja se danas zove Fatih. Posle doručka idemo ponovo na Yeniceriler caddesi paprema Aja Sofiji. Prolazi se pored Konstantinovog stuba – Čemberilitaša  (bukvalno: obmotani kamen, 4. vek,) , što je ostatak Konstatinovog foruma, trga iz doba Rimskog carstva, te drugih zanimljivosti do centralne zone sa najvećim znamenostima u koje ćemo ulaziti:

• Sultan Ahmetova džamija, poznata kao Plava džamija (17. vek). 
• Ostaci Hipodroma iz vremena Rimskog carstva (3. vek) 
• Aja Sofija (Vizantija, 6. vek). To je bivša glavna pravoslavna crkva. U 13. veku je bila katolička crkva. Od 15. do 20. veka je bila džamija. Od Ataturka do danas, to je muzej. 
• Topkapi palata (15. vek). Nekadašnji dvor osmanskih sultana.

Posle izlaska iz Topkapi palate idemo kroz Gulhane park do Sirkeci železničke stanice (krajnja stanica Orijent ekspesa) gde je sada muzej železnice. Iza te stanice je bivši hamam (javno kupatilo), koji se danas zove Hodžapaša kulturni centar.  I u Sirkeci stanici i u Hodžapaša centru se održavaju derviški plesovi, pa ko je zainteresovan, može da vidi raspored i tu odmah nabavi karte za neku od kasnijih izvedbi. 

Izlazimo na zaliv Zlatni rog, u oblasti Eminonu do Galata mosta. Tu ćemo videti Yeni (novu) džamiju (16-17 vek), pa slikovitu pijacu začina – Misir Čaršisi (Egipatski bazar). Posle toga idemo uzbrdo gradskim ulicama do džamije Suleymaniye (16. vek). Posle nje, idemo pored univerziteta, do Kapali čaršije. Slobodno vreme. Preporučujem da se izgubite u Kapali čaršiji, a ko ipak uspešno izađe i ima vremena,  za večernji  izlazak preporučujem ulicu Istiklal u oblasti Beyoglu, severno od Zlatnog roga, koja je inače u planu sledeći dan.

Najbliža metro stanica je Venzelicer za metro M2 , pa do stanice Sishane ili Taksim.  Druga preporuka je kosmopolitski kvart Nišantaši. Ide se do stanice Osmanbey, prve sledeće posle Taksima. Tamo stanuje liberalna elita grada, intelektualci, bogatiji stanovnici i stranci, a u prošlosti Levantinci (zapadnjaci), Grci, Jermeni, a kasnije Turci i Sabatajci proterani iz Soluna. Tu se danas nalazi prestižna škola koja je osnovana u Solunu kao prva privatna, sekularna škola i u kojoj  su nastavni kadar činili slobodoumni Sabatajci, evoluirani sledbenici lažnog mesije iz 17. veka. Ataturk je išao u tu  školu u Solunu. U Nišantašiju  ima zanimljivih primera Art Nouveu arhitekture.  Glavna trgovačka ulica u kvartu je Ulica Abdi Ipekci. 

3. dan –

Dan posvećen drugim zanimljivim delovima Istanbula: prepodne Uskudar (Iskidar) na azijskoj strani, a popodne četvrt Beyoglu (nekadašnje grčko ime: Pera) na evropskoj strani, koja oduvek ima izrazito kosmopolitski karakter. 

Peške od hotela pored Kapali čaršije, na primer, kroz Uzun carsi caddesi (= duga trgovačka ulica) do oblasti Eminonu, gde se nalazi luka sa romantičnim feribotima koji idu preko Bosfora. Feribotom idemo do Iskidara na azijskoj strani. Kratka šetnja po uličicama Iskidara, pa nazad feribotom, verovatno opet do Eminonu.  Peške preko Galata mosta pored večitih pecaroša sa mosta, pa stižemo u deo Beyoglua koji se sada zove Karakoy (staro grčko ime je Galata). Idemo do Galata kule (đenovljanska kula, 14. vek), pa u pešačku ulicu Istiklal (nekadašnje ime: Grand Rue de Pera) , koja obiluje živošću, kafićima, zanimljivostima, i raznovrsnom arhitekturom. Neke zanimljivosti su:

• Katolička crkva St. Antuan (arh. Giulio Mongeri)
• Istorijski Galatasaray hamam.
• Iza hamama je Muzej nevinosti, koji je Orhan Pamuk zamislio kao jedinstveno umetničko delo sa istoimenim romanom. Očekuje se da čitalac pogleda eksponate da bi bolje razumeo roman.
• Ulični svirači
• Šaljivi prodavci sladoleda
• Čiček (cvetni) pasaž i drugi pasaži i restorani.
• Nostalgični tramvaj
• Galata Mevlevi museum (nedeljom u 17:00 tamo je derviški ples, ali karte bi trebalo nabaviti što ranije)

Na kraju te ulice je trg Taksim. Na drugom kraju ulice je stanica za tzv. Tunel, koji se ponekad smatra drugim najstarijim metroom na svetu, posle Londonskog, i koji  radi i danas. Slobodno vreme.

4. dan –

Radni dan – dobar dan za odlazak u bogati, moderni, poslovni Istanbul. Uzimamo stvari iz hotela i idemo do Venzelicer metro stanice i metroom  M2 do stanice Levent. Slično kao pariski La Defense, Levent je savremena poslovna četvrt sa modernom neboderskom arhitekturom, a tu je i poznati tržni centar – Kanyon, jedan od najluksuznijih.

Kada je napravljen, pre desetak godina, Kanyon je dobio arhitektonsku nagradu kao najuspeliji objekat na svetu u svojoj kategoriji. Povratak – Metro linijom M2 ide se do stanice Yenikapi, pa se prelazi na liniju M1a do Ataturk aerodroma. 

 Još nekoliko predloga

Evo još nekoliko predloga, koje nisam uspeo da ubacim u raspored, da ne bi bio baš previše gust, ali za preporuku su, ako neko želi:

• Četvrt Fener (na grčkom Fanar, značenje na srpskom: fenjer) koja je danas polunapuštena, a u kojoj je živelo uglavnom bogatije grčko stanovništvo – Fanarioti. Fener je na obali Zlatnog roga, u starom gradskom jezgru- Fatih. Kuće su vrlo slikovite sa lepim doksatima. Tamo se nalazi Vaseljenska patrijaršija i druge crkve i sinagoge, a na centralnom mestu je i danas aktivna grčka Gimnazija.
• Dolmabahče palata ( 19. vek, turski barok, turski rokoko). Proevropski, liberalni sultan Abdulmedžid I tu je, sredinom 19. veka,  premestio dvor iz Topkapi palate.
• Najveći tržni centar u Evropi – Cevahir (Dževahir). On je samo par kilometara od Leventa i tržnog centra Kanyon, odnosno samo dve metro stanice i to prema centru, u smeru Aerodroma. Metro M2, stanica Šišli, a može i peške iz Leventa.