1. dan –

Ulazak u hotel Globus je u 15:00, a dotle nas agencija vozi u panoramski obilazak grada, kojim se informativno obilaze neke znamenitosti.

Praški metro ima tri linije (crvena, zelena, žuta). Hotelu najbliža metro stanica je Roztyly (crvena linija). Posle smeštaja odmora predlažem odlazak u grad oko 17.00, i to u centralnu zonu današnjeg Praga, Novi grad (Nove mesto) metroom do Narodnog muzeja, odnosno stanice Muzeum. Gradnja Noveg mesta je započeta  u 14. veku izvan gradskih zidina. Idemo peške celim centralnim bulevarom Vaclavske namesti (jedan deo je možda u rekonstrukciji),  do ulice Na prikope, gde je nekada bio kanal, rov (na češkom – prikop) oko gradskih zidina, a na uglu sa Vaclavske namesti je bio most (Mustek).

Tu se ulazi u staro gradsko jezgro, što je plan za sledeći dan, a sada idemo dalje ulicom 28. rijna (28. oktobar 1918. je dan osnivanja Čehoslovačke), pa Jungmann-ovom ulicom (spomenik -Kafkina glava, Adria palata- primer rondokubizma) do Karlovog trga i nekadašnje gradske kuće (Novomestna radnice). Dalje idemo  Resslovom ulicom pored pravoslavne crkve Sv. Ćirila i Metodija gde izlazimo na Vltavu pored  Tančici dum (kuća koja pleše), čiji projektant je Frank Gehry. Cela šetnja je oko 2-2,5 km. Slobodno vreme. U blizini su mnogobrojni pabovi, restorani, pivnice. Kultna pivnica „U Fleku“, osnovana 1499.,  nalazi se na 10 minuta hoda odatle.

2. dan

U petak idemo u staro gradsko jezgro na desnoj obali Vltave. To su delovi grada istorijski poznati kao Stare Mesto (stari grad) i Josefov.

Idemo crvenim metroom do stanice Muzeum i presedamo na zeleni metro, samo jednu stanicu do stanice Mustek. Tu, na mestu bivšeg mosta prelazimo u Stare Mesto, srednjovekovni grad koji je bio okružen zidinama i kanalom i danas se smatra za najatraktivniji deo Praga. Idemo peške do Staromestne namesti, gde su, između ostalog,  stara gradska kuća sa astronomskim satom (15. vek), kao i crkva majke Božje Tinske (gotika 14. vek, ali barokni enterijer), a zatim preko Male namesti i uličicama do Karlovog mosta, pa onda do jevrejske četvrti.

Josefov je jevrejska četvrt, nazvana po caru Jozefu II (kao npr.u Budimpešti- Jozsefvaros, ili u Temišvaru-Iosefin). Iako nacisti nisu uništavali jevrejsko nasleđe u Pragu, od starog jevrejskog geta nije mnogo toga ostalo, zbog nekoliko započetih urbanističkih rekonstrukcija u prošlosti. Zanimljivo je staro jevrejsko groblje i neke stare sinagoge. Najnovija je Španska sinagoga, koja je, iako nije sefardska, izgrađena u mavarskom stilu. Tu je i muzej alhemije – Speculum Alchemiae. Prag je bio svetski centar alhemije, naročito u doba cara Rudolfa II (16. i rani 17 vek), koji je finansijski pomagao i ranu modernu nauku, ali i alhemiju i sve okultne discipline, a bio je i vlasnik najmisterioznije knjige na svetu – Voynich manuscript. U njegovo vreme je Prag, a ne Beč, bio glavni grad Habsburškog carstva. 

Slobodno vreme. Preporučuje se istraživanje starog grada. Prodavnice rade, a u okolini su mnogobrojne pivnice i restorani, ali cene u Starom mestu mogu da budu su nepristojno visoke.

3. dan –

Posle doručka idemo prvo do „Crkve najsvetijeg srca našeg gospoda“ (Modernizam, 1932). Ide se crvenom linijom do stanice Muzeum, pa se preseda na zelenu liniju da stanice Jiriho z Podebrad. Crkvu je projektovao slovenački arhitekta Jože Plečnik, koji je neka vrsta legende za Prag i Ljubljanu. U njenoj blizini  je i poznata pijaca, što je prilika da vidimo šta nude češki seljaci.

Pola sata za pijacu, pa idemo zelenom linijom do stanice Staromestska, da bismo peške prešli Karlov most na levu obalu Vltave – Mala strana. Iako je Mala strana osnovana u 13. veku, zbog kasnijeg požara i obnove, preovlađuje barokna arhitektura. Idemo Mosteckom ulicom prema Malostranske namesti. U blizini je Lennonov zid, na kome se, u doba hladnog rata, grafitima iskazivao otpor čehoslovačkim i sovjetskim vlastima, ali danas više nije mnogo interesantan.

Od Malostranske namesti ide se uzbrdo Nerudovom ulicom do Hradčanske namesti, odnosno  Hradčana, dela grada oko Praškog dvorca. Ulazak u neke delove se plaća, uključivo crkvu svetog Vida i Zlatnu ulicu, koja je sačuvana u originalnom izgledu, a u kojoj su živeli zlatari i manje imućni građani. U jednoj od kuća u Zlatnoj ulici nakratko je živeo Kafka. 

Slobodno vreme. Na Maloj strani ima mnogo pivnica i restorana sa kobasicama i krompirom, često u mistično –mračnoj atmosferi. U tom duhu su taverne u srednjovekovnom stilu, kao na primer „kod sedmorice Švaba“ i „kod Brabantskog kralja“, kao i  horor pivnica „Nightmare“ u kojoj su zombi memorabilije. 

4. dan –

Odjava iz hotela je u 9.  Češka se hvali da je jedina zemlja na svetu u kojoj postoji kubistička arhitektura. Kasnije je to evoluiralo u „rondokubizam“, koji je zaista jedinstven za Češku. Da se upoznamo sa tim, idemo crvenom linijom do stanice Florenc, a onda pešice, ulicom Porič, pored zgrade Legiobanke, projektanta Jozefa Gočara, koja je dobar primer rondokubizma. 

Zatim idemo peške  do trga Republike (Namesti Republiky) da ne propustimo atraktivnu baroknu zgradu Prašna brana, a u nastavku do zgrade poznate kao „Kuća crne Madone“, koju je takođe projektovao Jozef Gočar i kojom je započet period „kubističke arhitekture“ u Češkoj. U Grand cafeu Orient, na prvom spratu u kubističkom enterijeru, ja častim kafom. Trebalo bi da je u zgradi i Muzej kubizma. 

Posle toga – slobodno vreme. Muzeji rade nedeljom. U tom pogledu Prag je neverovatan, u njemu ima na desetine, zapravo sasvim sigurno preko sto muzeja, između ostalih: Muzej srednjovekovne torture i sprava za mučenje, Muzej komunizma, Muzej iluzija, pa muzeji alhemije, KGB-a, piva, šljivovice, Franca Kafke, Alfonsa Muhe, seksualnih sprava, čokolade… Za svakog po nešto u nedeljno jesenje  popodne. 

Polazak za Novi Sad u kasnim popodnevnim satima.