Posle Velikog rata, nastupio je poslednji čin rasula Osmanske imperije. Nekada najveća svetska sila bila je izložena bespoštednom rasparčavanju teritorije. Potpuni kolaps sprečila je republikanska vojska Mustafe Kemala Ataturka, koja se uspešno suprostavila carskoj vlasti, stranim okupatorima i grčkim pobunjenicima.
U drugoj polovini devetnaestog veka, posle rekonstrukcije Habzburškog carstva, Mađarska je ušla u najuspešniji period svoje istorije. Naročito je usprešna bila arhitektura, a ujedinjena Budimpešta je u tom periodu dobila izgled, koji joj, i pored svih kasnijih nedaća, do dan-danas obezbeđuje status jednog od najlepših gradova na svetu.
Na prelasku u dvadeseti vek, u krugovima nove generacije mladih evropskih intelektualaca bile su popularne raznovrsne filozofske i političke ideje. Bilo je onih koji su se zalagali za bespoštednu klasnu borbu, drugima je na umu bilo ujedinjenje sopstvene nacije, a treće je posebno privlačio koncept „natčoveka“.
Kada su balkanski narodi počeli da se odvajaju od Osmanskog carstva i formiraju svoje nacionalne države, očuvanje osmanskog graditeljskog nasleđa bilo im je poslednja briga. U želji da ispadnu što modernije, novoformirane države usvajale su srednjoevropske kulturne modele, pa su javne zgrade iz osmanskog perioda bile ili rušene ili zanemarene i prepuštene propadanju.
