Društveni okvir projekta 

Italija je bila veoma uzbudljivo mesto za život u šesnaestom veku. Renesansa je oslobodila sav raskošni ljudski intelektualni potencijal i formiran je ideal renesansnog čoveka za koga ne postoje intelektualna ograničenja. Pripadnici renesansne elite se nisu libili da upoznaju stvarno funkcionisanje unutrašnjih organa i raspored mišića, a onda to koriste za klesanje u kamenu realnih, prirodnih, često senzualnih  ljudskih figura. Prvi put u istoriji slikari su savladali perspektivu i poigravali se njome. Stvarno kretanje planeta za njih više nije bila tajna, a ideja o beskonačnosti svemira je redefinisala i položaj ljudske vrste. Izmislili su nove igre, takmičili se u matematičkim problemima, koristili negativne, pa  i kompleksne brojeve i kockali iz čiste radoznalosti da bi bolje razumeli zakonitosti verovatnoće. U toku života samo jedne generacije kultura antičkog sveta je dostignuta i najzad premašena. 

Ali, nad njihovim svetom nadvila se velika opasnost. Osmansko carstvo, prevođeno sultanom Sulejmanom i velikim vezirom Sokolovićem, bilo je tada najmoćnija vojna sila na svetu i slutilo se da bi Italija bi mogla postati sledeća žrtva njegove ekspanzije. Najugroženija je bila Mletačka republika čiji su neki prekomorski posedi već pali u osmanske ruke, a posebno traumatičan bio je pad Kipra. 

U borbi za ostanak, predah dobijen pobedom u bici kod Lepanta, 7.10.1571. trebalo je pametno iskoristiti. Vlasti Republike odlučile su da na strateškom mestu, u blizini Trsta, na putu prema Veneciji sagrade grad sa neosvojivom tvrđavom, zvanično kao odbranu od Osmanlija iz Bosne, a nezvanično i od pretećeg Habzburškog carstva. Grad će se zvati Palmanova, a realizacija plana poverena je Markantoniju Barbaru (Marcantonio Barbaro), najsposobnijem političaru koga je Republika tada imala na raspolaganju.

Organizator gradnje – Markantionio Barbaro

Markantonio Barbaro rođen je u jednoj od najbogatijih i najuticajnijih porodica venecijanske aristokratije u vreme kada je italijanska Renesansa bila na svom vrhuncu.  Kulturni podsticaji kojima je bio izložen u svojoj mladosti odredili su njegov pogled na svet u toku celog života. Zna se da je bio amaterski skulptor, a neko vreme je bio i rektor Univerziteta u Padovi, u vreme kada je u njemu predavao tada mladi profesor Galileo. Najviše se, međutim, istakao kao diplomata i mirovni pregovarač posle odlučujućih bitaka sa Osmanlijama, u čemu mu je pomoglo uzajamno poštovanje i lično prijateljstvo sa Solomonom Aškenazijem, glavnim pregovaračem suprotne, turske strane. 

Palmanova 2022, skulptura Markantonija Barbara na Velikom trgu

Markantonio Barbaro je bio poznavalac i poštovalac arhitekture. Kada su on i njegov brat Daniel gradili svoju porodičnu vilu, angažovali su za izradu projekta Andrea Paladija (Andrea Palladio), najuticajnijeg arhitektonskog teoretičara, sledbenika antičke umetnosti. U toku projektovanja vile i sami su dali svoj doprinos, naročito Daniel, koji je, između ostalog, i sam bio arhitektonski teoretičar. Ta njihova kuća, Vila Barbaro, danas je zaštićena kao svetska kulturna baština. Dok god je Paladio bio živ, Markantonio Barbaro mu je, koristeći svoj uticaj, pomagao da dobije značajne državne poslove, a kada je ovaj umro, kao njegovog naslednika promovisao je Vinćenca Skamocija (Vincenzo Scamozzi), koji je uspešno dovršio započete Paladijeve projekte.  

Planiranje grada

Planirajući izgradnju Palmanove, Markantonio Barbaro je imao osnovni zadatak da napravi neosvojivu tvrđavu, ali, osim toga, on je imao i jedan tajni plan. Bila je to za njega prilika da pokuša, u skladu sa svojim životnim stavovima, da u praksi ostvari jednu tipičnu renesansnu zamisao. On je, naime, želeo da napravi idealni, utopistički grad. 

Lavinu ideja o tome kako treba da izgleda idealno društvo pokrenula je „Utopija“ Tomasa Mora (Thomas More), a uskoro su se oglasili i drugi autori na tom izazovnom društveno-teorijskom području. Većina njih proklamovala je ideju ravnopravnosti građana, a ideje verskog relativizma i teokratskog uređenja su jedna drugoj konkurisale. Kada je gradnja Palmanove  bila već u punom jeku, šlag na tortu dodao je Tomaso Kampanela (Tommaso Campanella) objavivši, iz zatvora, utopističko delo „Grad sunca“, u kome izlaže nove ideje o idealnoj teokratskoj komunističkoj utopiji u kojoj je cela imovina zajednička i u kojoj ljudi rade samo četiri sata dnevno. U njegovom utopističkom gradu zajedničke bi bile i žene i deca, a ljubav razdvojena od seksa, koji bi bio planiran na nivou zajednice u cilju planskog uzgoja što kvalitetnije ljudske rase. Intrigantne ideje, zar ne? Nije ni čudo da mu je boravak u zatvoru produžen, sve u svemu, na dvadeset sedam godina. 

U svakom slučaju, nije nedostajalo debata i polemika na temu idealnog društva, a eto, pred kraj šesnaestog veka, gospodinu Barbaru se ukazala prilika da renesansnu utopističku ideju pokuša da ostvari u praksi. 

Razni izvori različito govore o tome koga je Barbaro angažovao za glavnog projektanta Palmanove. Jedni ukazuju na njegovog omiljenog arhitektu Vićenca Skamocija, a drugi na fortifikacijskog eksperta Đulija Savornjana (Giulio Savorgnan), ali po svemu sudeći, bili su angažovani obojica, svaki za svoj deo posla. 

Posle detaljnih priprema, kamen temeljac za izgradnju idealnog grada svečano je položen 7.10. 1593., na dvadeset drugu godišnjicu bitke kod Lepanta, kako bi se još jednom naglasila sudbinska važnost ovog projekta.  

Odbrambena funkcija

Đulio Savornjan je tada bio najveći svetski ekspert za izgradnju tvrđava, a za izgradnju Palmanove iskoristio je ne samo svoje bogato iskustvo nego i najnovije fortifikacione inovacije. Danas se smatra da je  Palmanova najbolji primer utvrđenja u italijanskom stilu, za čiji su razvoj, osim Savornjana, zaslužni mnogi njegovi prethodnici, pa i Mikelanđelo lično. Osnovni koncept italijanske tvrđave bio je toliko dobro razrađen da majstorima sledeće generacije, od kojih je najveću slavu stekao francuski inženjer Voban, nije ostalo mnogo toga  da dodaju.

Plan Palmanove iz 1600. sa osnovnim bedemima. Kasnije su dodati još jedan spoljni bedem i još neki odbrambeni elementi

Nema boljeg primera za to od Palmanove. Ljubitelji i poznavaoci fortifikacijskih građevina imaju priliku da tamo vide sve bitne odbrambene elemente. Palmanova  ima devet strelastih bastiona povezanih bedemima (kurtinama), tri ulazne kapije, jarak sa vodom i drugi krug bedema sa bastionima, raveline, falsabrage i druge elemente čije nazive danas znaju samo stručnjaci. Na centralnom trgu u Palmanovi nalazi se izložba na otvorenom na kome su prikazane inženjerske tehnike izgradnje takvih tvrđava, koje je opisao jedan od Savornjanovih saradnika, Bonaiuto Lorini, u svojoj knjizi Delle fortificationi. Takođe, u jednom svom delu, gradnju Palmanove opisao je i slavni Galileo. 

Palmanova 2022, jedna od tri ulazne kapije u grad

Tvrđava nikad nije vojnički osvojena, mada je nekoliko puta menjala gospodare kao posledica mirovnih  pregovora. Početkom devetnaestog veka bila je u rukama Napoleonovih vojnika koji su joj dali završni izgled dodavanjem još nekih odbrambenih elemenata.  

Idealni grad

Đulio Savornjan svoj deo posla obavio savršeno, koristeći već poznata znanja, ali Vićenco Skamoci se našao pred najtežim zadatkom koji se pred arhitektu može postaviti. Njegov zadatak je bio da unutar bedema napravi idealni grad u kome bi život trebalo da bude savršen. Od nečega je morao da počne, ali pred sobom je imao samo neobavezne maštarije ljudi od pera, bez ikakvog praktičnog iskustva i bez ikakvog konkretnog prethodnog pokušaja. 

Zapravo, najkonkretniji je bio firentinsko-milanski arhitekta Filarete iz petnaestog veka. U jednom svom teorijskom delu opisao je i sa nekoliko crteža ilustrovao svoju predstavu idealnog grada. 

Filarete, osnovna šema idealnog grada 

Njegov idealni grad, kojeg je on u knjizi nazvao Sforzida,  bio je zamišljen kao osmougaona zvezda upisana u krug, sa osam kula i osam kapija. Raspored ulica u gradu bio bi radijalan, a svaka druga ulica bi zapravo bila kanal, zbog vodnog transporta robe, a postojala bi i veza sa rekom van grada. Iako je  Filaretovo razumevanje odbrambene funkcije brzo prevaziđeno, a on lično je bio pod izvesnim uticajem astrologije i okultnih učenja, njegov je rad pobudio izvesno interesovanje i stručnu reakciju, pa su, kao odgovor na taj izazov,  svoje ideje na papir stavili još neki italijanski renesansni inženjeri, među njima i Leonardo da Vinči. 

Možda je to inspirisalo i Skamocija, pa se i on odlučio na radijalne i koncentrično poligonalne ulice u gradu sa kućama na približno jednakim parcelama, koje bi trebale da budu u skladu sa principima ravnopravnosti građana. U centru grada se nalazi veliki trg sa crkvom i javnim zgradama. Crkva, Duomo, ima vrlo mali zvonik da ga neprijatelj izvan zidina ne bi video i da mu tako oteža orijentaciju. Trg je ukrašen skulpturama bivših gradonačelnika, zvanih provveditori, na početku svake od radijalnih ulica, ali taj običaj je napušten krajem sedamnaestog veka, pa su čak i obrisana njihova imena, možda u ime proklamovane ravnopravnosti građana. 

Palmanova 2022, Duomo

Vrlo brzo posle početka gradnje umrli su i glavni politički organizator Markantonio Barbaro i glavni fortifikacioni inženjer Đulio Savornjan, pa je od originalnih začetnika na realizaciji projekta idealnog grada ostao samo Skamoci. Bila je to nemoguća misija.

I pored velikog truda, grad nije ispunio očekivanja. U njemu niko nije želeo da živi. Nešto bitno je nedostajalo, ali nije bilo lako definisati o čemu se radi. Zabeleženo je da su vlasti Republike učinile nekoliko pokušaja da motivišu ljude da se tamo nasele. Davale su besplatne parcele i materijal za gradnju, čak su oslobađali zatvorenike, ako pristanu tamo da se nasele, pa ni to nije mnogo pomoglo. Četiri veka kasnije situacija jedva da je bolja. Grad naravno nije pust, u njemu žive ljudi, ali grad nema ni šarm ni živost drugih italijanskih gradova.   

Palmanova 2022, Veliki trg

Palmanova je prvi, najobuhvatniji  i najambiciozniji pokušaj stvaranja idealnog grada. Kasniji projekti slični vrste, ponekad inicirani iz humanističkih krugova, a ponekad od totalitarnih režima, bili su umereniji u svojim ciljevima i usklađeniji sa stvarnim potrebama.  

U okviru jednog šireg programa Palmanova je zaštićena od strane UNESCO-a kao svetska kulturna baština. 

Darko Veselinović, maj 2023.