Italija je imala značajan uticaj u stvaranju nezavisne albanske države na početku dvadesetog veka, pa je bilo sasvim prirodno da u periodu posle Prvog svetskog rata, tada već u statusu velike sile, povede Albaniju na putu modernizacije.
U jednom od najotmenijih kvartova Pariza, u 16. arondismanu, nedaleko od živopisne Avenije Mocart, nalazi se jedna mala, slepa ulica koja odiše atmosferom prefinjenog šarma međuratne pariske umetničke elite.
Komplikovana španska istorija ostavila je neke veoma neobične tragove na arhitekturi te zemlje, a odnos između hrišćana i muslimana.
Na Istarskom poluostrvu, tamo gde se prave najbolja maslinova ulja na svetu, kao i neki od najboljih svetskih sireva, posebnu atrakciju predstavljaju drevni gradovi smešteni na vrhovima brda u unutrašnjosti poluostrva.
Turski sultan Murat I je 1369. godine, a možda i nešto ranije, osvojio Hadrijanopolis, drevni, strateški postavljen grad na evropskom tlu i odmah u njega premestio svoju prestonicu. Time je najavio ambiciozni plan daljih osvajanja u Evropi, što će pokrenuti tok sudbonosnih događaja i promeniti istoriju.
Na prelasku u dvadeseti vek, Smirna, lučki grad na Egejskom moru, bio je značajna oaza privrednog i kulturnog razvoja u propadajućem Osmanskom carstvu, a posebni šarm mu je davala kosmopolitska etnička mešavina stanovništva.
Sredinom 1930-ih, suočena sa jačanjem totalitarnih režima na starom kontinentu, čitava plejada vrhunskih evropskih intelektualaca preselila se u Ameriku i potražila posao na tamošnjim univerzitetima. Među njima posebno veliko interesovanje izazvala je jedna grupa međusobno bliskih matematičara i fizičara krajnje neobičnih intelektualnih sposobnosti.
Italija je bila veoma uzbudljivo mesto za život u šesnaestom veku. Renesansa je oslobodila sav raskošni ljudski intelektualni potencijal i formiran je ideal renesansnog čoveka za koga ne postoje intelektualna ograničenja.
Naravno da su današnji posetioci Dubaija prvenstveno zadivljeni pre svega glamuroznim luksuzom koji taj grad pruža. Nema ništa loše u tome. U takvim okolnostima lako je zaboraviti da je još do pre par decenija to bio grad skromnih ribara i ronilaca za biserima sa dna Persijskog zaliva.
Kao i u nekim drugim oblastima stvaralaštva, tako i u arhitekturi, osim izbora za one najuspešnije i najlepše zgrade postoje i izbori zgrada koje su najneskladnije, najružnije i važe za najveće stručne promašaje.
Doline reka Rajne i Mozela imaju posebno mesto u opsesiji srednjovekovnim zamkovima. Interesantno je da je taj „rajnski romantizam“, zadivljenost šarmom ruiniranih zamkova tog područja prvo zahvatio visoke društvene slojeve u Engleskoj, a tek nešto kasnije ta se opsesija proširila među običan narod u Nemačkoj, gde je postala preteča zlosrećnog nemačkog nacionalnog romantizma.
U januaru 1945. kada je skori kraj rata bio očigledan, kalifornijski časopis Art & Architecture, posvećen modernoj umetnosti, dizajnu i arhitekturi, pokreće svoj najambiciozniji projekat, nazvan Case Study House Program.
